Login
Password
Sources on this Page

> Headlines by Category

 Home / Regional / Europe

You are using the plain HTML view, switch to advanced view for a more complete experience.

¿Cómo piensan los autores de masacres?
En el apartamento del homicida de Múnich, la Policía encontró el libro del sicólogo Peter Langmann “Matanza en la cabeza” que analiza, sobre todo, las masacres en las escuelas. DW habló con su autor.
El juez mandará a juicio el caso DeSevilla, del que exculpa a Torrijos: su gerente, el único procesado
El desvío de un millón de euros desde el Ayuntamiento de Sevilla a países con gobiernos comunistas durante el mandato de Alfredo Sánchez Monteseirín y Antonio Rodrigo Torrijos llegará a juicio. Así lo ha solicitado el fiscal del llamado «caso DeSevilla», fundación que se encargaba de gestionar ayudas de cooperación que supuestamente nunca se ejecutaron. Según fuentes judiciales consultadas por ABC, el juez que ha instruido la causa, Juan Gutiérrez Casilla, ha concluido sus diligencias y emitirá el auto de procedimiento abreviado que solicita el Ministerio Público, aunque el sumario ha tenido varios giros en los últimos meses y, finalmente, todas las miras se centrarán en el que fue gerente de esta fundación, Miguel López Adán. El principal imputado, Antonio Rodrigo Torrijos, ha sido excluido de la investigación después de que el fiscal atendiera el razonamiento de su defensa, que considera que en el caso de haber irregularidades en su actuación como primer teniente de alcalde que otorgó estas subvenciones, sólo serían de carácter contencioso administrativas, por lo que el exportavoz de IU en el Ayuntamiento no tendrá que responder penalmente por ellas. En la misma situación se encontraría el que fuera delegado municipal de Economía, Carlos Vázquez. La Fundación DeSevilla, que es la denunciante, no recurrió esta decisión. De hecho, según las mismas fuentes, desde que se produjo el cambio de gobierno en el Ayuntamiento apenas se han solicitado nuevas pruebas y se ha optado por mantener una actitud pasiva ante el juzgado, a pesar de que tanto los atestados de la Guardia Civil como el informe pericial encargado por el magistrado a la empresa KPMG señalan de manera muy directa a Torrijos como responsable de la adjudicación de las subvenciones y de la posterior falta de justificación de las mismas. Una de las primeras decisiones que tomó el gobierno de Juan Espadas tras su investidura fue prescindir de los servicios de la abogada que había formulado la denuncia durante el mandato de Juan Ignacio Zoido. Desde entonces, la acción municipal para esclarecer dónde fueron a parar los 990.000 euros que según la Guardia Civil y los peritos no se justificaron y quiénes son los responsables de esta situación ha decrecido de manera muy evidente, según subrayan a este periódico las citadas fuentes. En todo caso, habrá juicio, ya que durante los más de dos años que ha durado la instrucción no se ha logrado averiguar el destino del dinero. Se trata de 990.000 euros correspondientes a distintas subvenciones otorgadas por la Delegación de Relaciones Institucionales de aquella época, dirigida por Torrijos, a la Fundación DeSevilla, un organismo externo gestionado por miembros de IU, como Miguel López Adán y Carlos Vázquez. Estas ayudas de cooperación al desarrollo internacional iban destinadas a proyectos como la construcción de un incinerador en un cementerio de La Habana, la compra de equipos informáticos para Cuba, la rehabilitación de una casa en el casco histórico de la capital castrista o la compra de diversos materiales para el Injuve de Nicaragua. Rodrigo Torrijos- M. HERCE Según las investigaciones policiales llevadas a cabo, muchos de estos proyectos no se hicieron o ya habían sido ejecutados por otros, a pesar de lo cual se presentaron facturas de justificación, como en el caso del incinerador. Sin embargo, cuando saltó el escándalo, el gerente pidió retirar estas facturas del expediente, por lo que no se pudo justificar nada. Pero no se devolvió el dinero. El fiscal llegó a asegurar en uno de sus escritos que ese millón de euros podría haber sido destinado a «fines particulares y/o partidistas», ya que, entre otras cosas, los peritos habían asegurado que el 70 por ciento de las subvenciones se había usado para pagar al personal de la Fundación y que estos trabajadores, a su vez, ingresaban una parte de sus sueldos al partido. Literalmente, los peritos aseguran que «más del 70 por ciento de los gastos justificados de los expedientes corresponden a gastos de personal, seguido de los gastos de viajes». Además, «estas personas se encuentran actualmente vinculadas con Izquierda Unida». En consecuencia, continúan los expertos de KPMG, «el papel y la implicación de Antonio Rodrigo Torrijos en la concesión y aprobación de subvenciones a la fundación resulta clave y guarda relación directa y final con la situación económica y financiera» que presentaba este organismo. Este informe fue impugnado por Torrijos en marzo de 2015 alegando defectos de forma en la designación de los peritos y su «ausencia de objetividad e imparcialidad» en tanto que el gobierno del PP tenía varios contratos suscritos con la misma empresa a la que pertenecían. En su recurso, la defensa del exportavoz de IU añadía que «los emisores del informe lo han realizado sobre lo que les ha parecido, sin ceñirse a un objeto de análisis económico y contable, sino que emiten opiniones, juicios de valor, valoraciones subjetivas, conjeturas sobre las más diversas cuestiones, todas ellas ajenas a lo que debe ser un informe pericial de contenido económico en el ámbito de un proceso penal». A juicio de los imputados, este caso se sustentaba en una «investigación universal de cuantos hechos, suposiciones, rumores y desafueros informativos de algún medio escrito de comunicación puedan desprestigiar el honor de representantes políticos de partidos que no sean los que sustentan determinadas instituciones públicas». Y reiteraban que, como mínimo en el caso de Torrijos, las irregularidades que se hubieran podido detectar sólo tenían repercusión administrativa. Finalmente, sus teorías han prosperado y Rodrigo Torrijos, que se sentará en el banquillo por el caso de la venta de los suelos de Mercasevilla, no tendrá que responder ante la Justicia por este tema. El proceso continuará para Miguel López Adán y el denunciante seguirá siendo el Ayuntamiento, ahora gobernado por el PSOE gracias al apoyo de Participa Sevilla e IU, que también le respalda en los presupuestos.
EPS Unwillingness to Reform: Should Serbian Citizens Continue to Pay the Price
For an outsider such as me, EPS is a bewildering phenomenon. The company pays the highest salaries in the country, delivers mediocre services (at best), is unable to stop electricity theft that, by its own account, costs 0.2 percent of GDP, and is unwilling to invest in clean technologies, even if they are financed, on a concessional basis, by a major bilateral donor. Yet, all these facts tend to be overlooked in the ongoing discussion on EPS reform, and those interested in the status quo have successfully managed to focus public attention to the single issue of 1,000 net reduction in employment. This overlooks some pretty daunting facts that, unfortunately, tend to be left out of the public debate. The first and most important is the cost of not doing anything. The Financial Consolidation Plan approved by the Government in June 2015, calculates the cost of non-reform in EPS, the result would be a negative result of 2 billion Euro by 2019, more than Srbijagas debt today. In our analysis, the fall in prices has actually aggravated the situation, making it even more urgent to take action. If nothing is done, EPS will again need the help – money – from the state and ultimately the taxpayers will pay for that. The second is that when it comes to preventing EPS from falling off a cliff (and outdoing all the results of financial consolidation achieved so far), there are three important factors: price, staff cost and investment planning. Other elements, such as closing five redundant facilities, internal restructuring, improved management of procurement, cutting distribution losses and reducing theft, are also important, as they improve revenue to cost ratios. However, the big ticket items that will determine whether EPS becomes the next iceberg to the titanic are the three I will discuss in more detail now. On the first element, price, Serbia still has the lowest prices for households in Europe. In part, it is because production is cheap, but in part also because EPS has not been allowed to adjust to market rates. There is therefore still scope for adjustment, and, as Minister Vujovic pointed out last year, even the increase of last August was equivalent to a few packs of cigarettes for most households. On the second element, the EPS financial consolidation plan foresees a 15 percent reduction in staff cost as a critical element of cost cutting, which must be achieved to prevent ‘falling off a cliff’. This can be managed in many ways: by reducing salaries in EPS (and they are the best paid workers in Serbia; they even raised salaries in 2015 by RSD five billion compared to 2014), by across the board cuts, or by intelligent staff reductions focusing on those areas where overstaffing is evident. Our preference is always for the last one, but in order to have a substantive discussion on this, EPS needs to first produce its new systematization act, which will show where the scope for reduction is. Unfortunately, instead of focusing on this, vested interests have managed to divert the discussion to one over severance levels, which is in many ways a secondary question. Besides, severance depends on how financially strong the company is and as we just noted it is rather weak… Finally, there is the EPS investment plan. Here, EPS management has presented plans to increase investment by 300 percent over current annual levels. To us, this is unrealistic; no company in the world is able to increase its absorption and implementation capacity in a manner to triple investment expenditures in a few years; at best a gradual increase is achievable. We do believe this is important as EPS wants to remain competitive in the regional market, and this means improving its facilities, and Serbia will need to improve environmental management in the context of its EU accession negotiations. The problem is that, in our analysis, even a modest increase in investment levels will worsen the financial situation of EPS unless cost (price and labor) are adjusted. For this to happen, there are three choices: First, a balanced approach blending tariff increases with right sizing, with the increased revenue and decreased cost cutting the gap between revenue and expenditure and allowing for an adjustment in investment levels. Second, right sizing only and tariff adjustments only to account for inflation. This would require an increase in the 15 percent cost reduction target agreed in 2015. Third, no - or a smaller - labor cost reduction and a larger price increase. This is the scenario where Serbian consumers, households and businesses, will pay the price for an overstaffed and overpaid work force in EPS. This is what vested interests seem to really want… In the end, the fundamental question is, should Serbian citizens really be paying for the high cost of running an inefficient company?   ------------------------------------------ Originally published on B92 Blog on July 4, 2016 
EPS neće reforme: da li građani Srbije hoće to da plate?
За некога ко долази са стране, као што сам ја, ЕПС је запањујући пример. То предузеће има највеће плате у земљи, а услуга му је (у најбољем случају) једва осредња. Не могу да зауставе крађу струје која је, према њиховој рачуници, равна 0,2 одсто вредности ГДП. Неће да користе чак ни јефтина средства билатералних донатора да улажу у обновљиве изворе енергије. А све ово се, чини ми се, превиђа у садашњој расправи о реформи ЕПС-а y, јер су они који желе status quo, успешно усмерили пажњу јавности само на питање отпуштања 1000 запослених. Тиме се превиђају неке прилично застрашујуће чињенице, које тако, нажалост, остају ван домена јавности. Прва је цена која се мора платити ако се ништа не уради. План финансијске консолидације, који је влада Србије усвојила у јуну 2015. године, израчунао је да би та цена била две милијарде евра до 2019. године, више него што је данашњи дуг Србијагаса. Цене струје у региону падају па ће по нашим анализама ситуација бити још гора  и зато је још важније да се нешто учини. Не предузме ли се ништа, ЕПС ће опет тражити помоћ - паре - од државе па ће у крајњој линији то платити порески обвезници. Друга се односи на спречавање да се ЕПС суноврати низ литицу (и поништи све што је учињено у финансијској консолидацији). Ту постоје три битне ствари: цена, трошкови запослених и инвестиције. Остала питања - као што је затварање пет непотребних погона, унутрашње реструктурирање, бољи систем јавних набавки, смањење трошкова преноса и крађе струје - такође су битна јер побољшавају однос прихода и расхода. Али крупне ствари које одређују да ли ће ЕПС бити санта леда која је потопила Титаник су прве три и о њима ћу детаљније. Што се тиче првог елемента - цене - цена струје за домаћинства у Србији је и даље најнижа у Европи. Делом је то зато што је производња јефтина, али и зато што ЕПС-у није било дозвољено да прати цене на тржишту електричне енергије. Зато ту још има простора а, како је лане то рекао министар Вујовић, повећање цене у августу је за многе био трошак једнак трошку неколико паклица цигарета. Друга ствар - трошкови запослених - план финансијске консолидације ЕПС-а предвиђа смањење трошкова за плате за 15 одсто као важан елемент смањења укупних трошкова, који треба достићи да се не би „сурвали низ литицу". То се може постићи на много начина. Рецимо смањењем свих плата за 15 одсто (а то су најбоље плаћени радници у Србији, који су чак у 2015. години повећали плате за 5 милијарди динара у односу на 2014. годину). Или смањењем броја запослених тамо где је очито да их је више но што треба. Нама је увек боље ово друго, али да би се то постигло ЕПС мора да направи нову систематизацију радних места, која треба да покаже где су вишкови запослених. Нажалост, уместо да се позабаве тиме, они који у свему имају личне интересе пребацили су расправу на висину отпремнине, што је умногоме другоразредно питање. Осим тога, висина отпремнина зависи од финансијске снаге фирме, за коју смо управо утврдили да није сјајна... Коначно о инвестиционом плану ЕПС-а. Руководство ЕПС-а представило је план по коме ће се инвестиције увећати за 300 одсто у односу на садашњи ниво. Што се нас тиче, то је потпуно нереално. Нема компаније у свету која може троструко да повећа коришћење средстава и да све то спроведе у само неколико година. У најбољем случају је могуће постепено повећавање. Сматрамо да је то важно с обзиром да ЕПС жели да буде конкурентна фирма на регионалном тржишту. То, пак, значи да она треба да унапреди своја постројења а Србија ће морати и да побољша заштиту човекове околине у контексту преговора о прикључењу Европској унији. Проблем је у томе што ће, према нашим анализама, чак и скромно повећање инвестиција даље погоршати финансијску ситуацију у ЕПС-у, осим ако се трошкови (цена струје и трошкови запослених) не прилагоде. То се може урадити на три начина: Прва опција је избалансирано комбиновање повећања цена са смањењем величине предузећа. Потом  повећање прихода и смањење трошкова како би се разлика међу њима смањила. И на крају прилагођавање инвестиционог плана.  Друга могућност је прилагођавање величине предузећа и повећање цена само у висини инфлације. То би захтевало да се уштеде у трошковима повећају за 15 одсто у односу на оно што је договорено 2015. године. Трећа варијанта је да се не смањују трошкови за плате, или да се минимално смање, а да се цена значајно повећа. То је опција по којој би потрошачи у Србији, домаћинства и предузећа, платила цену вишка веома добро плаћених радника у ЕПС-у. Чини се да је управо то оно што желе људи који у томе имају лични интерес... На крају остаје фундаментално питање: да ли грађани Србије треба да плате руковођење ЕПС-ом на неефикасан начин?  ---------------------------------- Оригинално објављена на Б92 Блог на 4. јула , 2016
The Global Tiger Initiative
History of the GTI The Global Tiger Initiative (GTI) was launched in 2008 as a global alliance of governments, international organizations, civil society, the conservation and scientific communities and the private sector, with the aim of working together to save wild tigers from extinction. In 2013, the scope was broadened to include Snow Leopards. The GTI’s founding partners included the World Bank, the Global Environment Facility (GEF), the Smithsonian Institution, Save the Tiger Fund, and International Tiger Coalition (representing more than 40 non-government organizations). The initiative is led by the 13 tiger range countries (TRCs). In November 2010, leaders of the tiger range countries (TRCs) assembled at an International Tiger Forum in St. Petersburg, Russia to adopt the St. Petersburg Declaration on Tiger Conservation and endorsed its implementation mechanism, called the Global Tiger Recovery Program. Their overarching goal was to double the number of wild tigers across their geographical area from about 3,200 to more than 7,000 by 2022. Role of the World Bank The World Bank hosted the GTI Secretariat until July 1 2015 and acted as a convener of a global network working to save wild tigers and snow leopards from extinction. The Secretariat helped with the strategic imperatives agreed to in the St. Petersburg Declaration on Tiger Conservation and the Global Tiger Recovery Program. Results and challenges Within two years of the summit in St. Petersburg the implementation of the Global Tiger Recovery Program moved forward with notable progress on the frontlines in many of the tiger range countries. Among other actions, GTI partners launched a two-week hands-on training for 815 wildlife conservation professionals from national parks and protected areas in South East Asia on sharing best conservation practices that could help those in tiger range countries, enhanced by GTI partners’ scientific, technical, and management expertise. Other successes include:In India, Tiger Population in India increases from 1706 in 2010 to 2226 in 2015, an impressive 30.5 percent increase.60 percent increase in tiger numbers in Nepal between 2009 and 2012.Alternative livelihoods provided under the World Bank/GEF India Ecodevelopment Project resulted in a group of poachers completely giving up poaching at the Periyar Tiger Reserve in the Indian state of Kerala.The Bangladesh Forest Department conducted a census of Bengal tigers in the country and used the data to monitor the size and density of tiger population in the Bangladesh Sundarbans.30 Bangladesh forestry department officials completed a certificate training course on wildlife management at the Wildlife Institute of India. In total, more than 800 forest department officials have received in-country training.Implementation of 34 subprojects on habitat improvement, eco-tourism development and human-wildlife conflict mitigation. But vast challenges remain:Threats to Habitats and Connectivity: Threats to tiger habitats remain significant and are predicted to intensify with rapid infrastructure development and investment in extractive industries.Poaching and Wildlife Crime Control: Poaching and wildlife crime continue to be major concerns, with poaching remaining a significant issue, while it remains to accurately pinpoint overall trends and indicators of wildlife crime and assessments of law enforcement efforts.Capacity Building: Developing institutional capacity and national centers of excellence are priority activities to scale up current efforts.Scientific Monitoring: Monitoring results are essential for guiding management interventions, such as identification of poaching corridors around the world.Demand Elimination: Eliminating demand for tiger products remains a significant hurdle.Rebuilding Tiger Populations: Sharing existing experience on how to rebuild tiger populations is a priority and essential for countries that are working to prevent the extinction of the species.
Two “Robberies” of Serbian Tax Payers
You may remember my blog from March about how Srbijagas and other companies went into debt as a result of some complicated entanglements of commercial State Owned Enterprices (SOEs) and utility companies. Serbia’s taxpayers end up footing the bill for this over and over again, while at the same time the country still lacks money for better health and education systems. This week I came across two pieces of news (though maybe it is ‘news’ only for outsiders like me) that made me think once more about this same issue. The first is about electricity theft: EPS reported that electricity theft cost EUR 60 million in 2015. That is equal to 150% of the annual production of Kostolac B, or 0.2% of Serbia’s total GDP. This is the same as the salaries of 12,000 public servants. EPS may not be currently getting state subsidies, but the state does guarantee many of its loans, and this counts as public debt. The simple conclusion is that a lack of enforcement and EPS's inability to collect is denying Serbia the possibility to invest in better health and education systems. We have long argued for the modernization of EPS, focusing on better management and accounting systems to boost collection and improved service delivery in place of a large administration that doesn’t add value. Unfortunately, so far little has been achieved in reforming the company. We hope the new government will make this one of its priorities. The second news item that shook me was about a more subtle kind of ‘robbery’ of tax payers. I was following the debate on the Resavica coal mine in the press, which mostly focuses on the need to reduce staff and close redundant facilities. As you know, Resavica is one of 17 strategic commercial companies that needs to be resolved. When looking more in depth at the facts around the company, something important emerges. For one thing, Serbia’s taxpayers directly pay the salaries of all 4,000 workers in Resavica, through state subsidies. Second, the mine is forced, by law, to sell its coal at exorbitantly low prices (7,900 to 9,300 RSD per ton) - close to half of the going market retail rate for coal. We also found that this same coal is then sold by intermediaries to companies and facilities, but this time at market prices (the same coal that is sold by Resavica for around RSD 8,000 is sold by the intermediaries at RSD 16,000 to 17,000, a more than 100% markup)! The main reason for this is that only a few privileged traders are allowed to buy the Resavica coal. Resavica has requested on several occasions to be allowed to sell at market prices, but this permission has never been granted. Serbia’s taxpayers lose two times in the process. They first pay for the production of the coal (by paying the salaries of the workers), instead of paying for teachers or doctors. Then they pay for the difference between the controlled price of the coal that leaves Resavica and the much higher coal price that is factored into, for instance, the production of electricity and other goods and services. Is this a fair deal? We think not. What is worse, we know from publications by the Commission for Protection of Competition that similar arrangements exist for coal mines at Kolubara and Kostolac. The Prime Minister, in his recently published ten priority points, is rightly focusing on the quality of public services in education and health. At the same time, as long as state funds are used to back up utilities that are unable to improve collection and continue to subsidize underpriced coal, it will remain hard to find the funds necessary to pay for better health and education. Hence the importance of addressing these kinds of anomalies that cost hundreds of millions of Euro per year. Subscribe to news updates Report a typo or mistake Rate this article
Turquia demite militares e fecha veículos de imprensa
Ancara determina o fechamento de mais de 130 meios de comunicação, além de emitir mandados de prisão para jornalistas. Autoridades turcas também ordenam a demissão de centenas de membros das Forças Armadas do país.
Post Selected Items to:

Showing 10 items of about 1700000

home  •   advertising  •   terms of service  •   privacy  •   about us  •   contact us  •   press release design by Popshop •   Official PR partner PRNews.io •   © 1999-2016 NewsKnowledge